СВЕТОМ НИКОЛИ

Кад и овог јутра кренеш исто

откуд си и до сад полазио,

како ком прагу год будеш прист’о

с које год стране му прилазио

опет наврати и Свету руку

са даровима размахни свукуд.

Шта год обучеш, таман и црвен

плашт нека имаш и златну митру

и у џак метнеш, поби штап дрвен

коју год стазу кораку хитру

пробереш, даруј дјечије руке,

сиромашноме одагнај муке.

До које год се запутиш лађе

управи једро ка мирној луци

нек се и неко ту уже нађе

пуштену јагњад вребају вуци

и ти ћеш знати као сви Свети

расплетен в’јенац у шта ћеш сплести.

ЗДРАВИЦА ЗА КРСНУ СЛАВУ

Наздравити желим домаћине брате

свој чељади кућној крај трпезе Славске

да Никола Свети припази ми на те,

подари све боље но године лањске.

Наздрављам и вама пред св’јећом славари

сваки од вас мјесто заузима битно

домаћину нашем за обред сте стари

к’о восак свијећи, крсном хљебу жито.

Здраво да сте наши соколићи млади

никакву се вјетру повити не дајте,

нек се ките вама Божји рукосади

забораву никад Славу не предајте,

без иконе Свете и Славске свијеће

кад устреба Светац познати вас неће.

БОГИЊА БАЛКАНА

Благогледу буди беспрепречна

богобојажљива бранитељко!

Бродопловна, браздородна,

бременита болом болитељко.

Бридиш бурног бивства белезима,

безједљива братоугоднице!

Бистроречна, бреговита,

блисташ блеском брезе блиставице.

Бистроумним богата братствима

беспоречном блискости бездана

буди бокор безвелог бршљана,

бастионом благоречивоме,

бедоносним бродицама брана,

Богу блиска богињо Балкана!

ЗАЛИВ ФАНДИ (Bay of Fundy, NB)

Стотине еона понавља се исто

неуморни Атлант даноноћно ради

то велико море овде није чисто

стално леђа чеше по заливу Фанди.

Милиони тона, стотину и више,

два пута у дану врате се па оду,

слап на Нијагари спрам њег к’о кап кише

двогодишњу у њег сасуо би воду.

До подножја сиђох рељефних фигура,

у повратку Атлант све нас поизгура,

и невеличину људског створа спознах,

тек би десетоме стојећ’ стопа - глава,

кад се залив надме дош’о забадава,

и до кад овако Месец само зна.

МАГЛА

Кад би изненада ти се створила

па да се скријемо у ову маглу

натраг би златни лист на грану саглу

побег’о, опет би зашуморила.

Нико нас у њој опазио не би

сети се сусрета првог, иста је,

могла би се сећи и не пристајем

да мине док не покажем је теби.

Сванули би с касним јутром у бегу

замршена трава, шапат на брегу,

милина кад срце узнесе лепет,

само изненада да се појавиш

таман и нестала плаштом знојавим,

само да ти штикле зачујем клепет.

ПРОПУШТЕНА ПРИЛИКА

Неће остат’ за мном небодирне куле,

поновопочетке по мени ће звати,

на моје се име неће освртати

читавог живота почињах од нуле.

Осим блискозбиљним што ме својаташе

памтитраговима завештат’ се нећу,

кано обореном, распуклом дрвећу

означиће бивство моје крајпуташем.

Обалама куд се животочна река

мимогредно плела не ронећи хриди

еха неће једног постојања јека

одзвањати нит' ће на њим' да се види

краснословље мојег имена и лика,

пропуштена бејах Tворчева прилика.

РИЈЕЧИ

Ријечи неке одјекну међ свијем,

искоче хитро, отргну контроли,

армија других празнозбор је голи,

отупе за час међ ријечима тијем.

Ријечи неке склизну к’о са длана,

заметну клицу, коров умносадни,

постану гласник осјећаја хладних,

спомени ружни радостивих дана.

Намјеру добру двомишљем обложе

уљези прости изразом блиједи,

кад их се латиш размислит’ вриједи -

ловити свако површином може,

амфори с благом зарони се доље,

пази се ријечи што с дна не глагоље.

ШАЉЕМ ТИ ЈЕДАН НОВЕМБАР

Шаљем ти гушчјим паперјем опточен

новембар један с чемпреса и туја

и пољупцима још напунићу ја

санке за јутра да радост проточе.

Ширином млечном до твојих даљина

светлице скупљам претпразничним етром,

шаљем ти пламен љубави са ветром

сплетен у венац плавог рузмарина.

Прапорце чућеш кад у вече мирно

примакнеш руку лицу благодирно,

вратима крени обхрвана зебњом,

ледене ноћи допусти да стисак

открави, стресе задихани њисак,

заискри срећом и насмеј се пред њом.

ЈЕДНОЈ

Кад цветови оду с места где су били

снегови ће бели завладати њима

нико неће знати да смо се љубили

што беше у нашим остаће срцима.

Остаће без гласа у близини река

од туге јер не знам шта би било друго

питаће је ветар зар још увек чека

заљубљених двоје што их нема дуго.

Пожелеће некад сећања далека

душа да ти врати, волела си једном,

пусти је, не брини што је можда прека,

на крају не лажи, није ти свеједно.

Стави прст на чело, замисли се мало

зашто многе ствари напречац се чине,

зар је наше време у две речи стало,

место чашу среће пијемо горчине.

Истина на крају увек је без речи

и никад ми једно неће бити јасно,

зар крај неког другог може да се лечи

бол за неким кога волела си страсно.

СТРАХ ОД СЕЋАЊА

Да л' се будиш мајко стара

ноћу кад ти време није,

да л' на зиду крај ормара

још су српске реликвије?

У недељна јутра снена

уз црквеног звона риме

и звук резак, да л' малена

варош иде пут црквине?

У дувану тек узрелом

има л' смеха од берача,

чуо сам да наше село

остаде без дечјег плача?

Да л' још оне топле кише

изненадне, без најаве

још долазе, ил' се више

нит' свраћају, нити јаве?

Миришљави к'о што беху

да л' су твоји мајко врти

и онако у свом смеху

каранфили јоште крти?

Када сјаве стада бела

да л' чобани песме поје,

крај чатрње усред села

липе старе да л' још стоје?

Долазе ли о Ђурђеву

као некад што су знали

уз бећарац у свом певу

пријатељи наши стари?

Све се бојим и они су

као и ја што се винух,

и звук звона, кам на вису,

стадо неста уз планину.

Па све мислим твоје врте

украде ти мајко неко,

осташе ми још упрте

очи низ пут идућ' преко.

Уплаше ме често снови.

марама се црних бојим,

на бранику свог детињства

тврдоглаво и сад стојим.

Не дам јој да стварност ова

прекрије ми неистином

проведене дане с вама

и нашом Херцеговином.

ПРЕДВЕЧЕРЈЕ

Пролазници газе растегнуте сенке

к’о печурка торањ натписом се хвали,

жмиркају рекламе, по трави ни стенке,

мирно предвечерје варошицу зали.

Закаснели купац из блиц ресторана

с ручком на брзину на раскршћу стоји,

шарају тркачи тротоар са страна

златним резом јесен зими капут кроји.

Као навијачи ободом арене

поседало модро облачиње племе,

гуркају се сводом неспретни рвачи,

источњак сковитла предвечерја стазом

прашњаве смотуљке, лаколеће разно,

аквареле с грана по граду окачи.