Ријечи неке одјекну међ свијем,
искоче хитро, отргну контроли,
армија других празнозбор је голи,
отупе за час међ ријечима тијем.
Ријечи неке склизну к’о са длана,
заметну клицу, коров умносадни,
постану гласник осјећаја хладних,
спомени ружни радостивих дана.
Намјеру добру двомишљем обложе
уљези прости изразом блиједи,
кад их се латиш размислит’ вриједи -
ловити свако површином може,
амфори с благом зарони се доље,
пази се ријечи што с дна не глагоље.
No comments:
Post a Comment