Усидрен поглед, пучину белу
пробада где-где одимљен стуб,
довела зима армију целу,
кораке хитре и хладан зуб.
За уточиште не би ме брига
у магновењу одјаха студ,
онда ме њена рука стигла
и предадох се немадох куд.
Севера бритки звиждук у лице
узбуни површ невидно крилце
затрепта њена немирна локна,
свлада скупљача њених драгуља,
нагна шетача да одбауља
на топлу страну прозорског окна.
No comments:
Post a Comment