Промиче попут покретног платна
простртих прозирних паравана
превоја прких, пружених поља
питома пљеваљска панорама.
Помислим: „Падни! Пригрли пашњак!
Претури пластове постројене!
Пошаљи поглед преко падина,
поздрави пастире преморене!
Прелети попут прегласне пјесме
пучином покривене пропланке!
Пробуди прије промуклог пијетла
пастирице пљеваљске паланке!''
Поскакујући прашњавим путем
подине покошене промичу,
прескачем прућем прошарани плот
прелијепу пљевљанку просићу.
Предлажем, прва прилика падне,
пропусти пустош пјешчаних плажа,
путниче пођи, послушај пјесму,
пој предивних пљеваљских пејзажа.
