Кад би изненада ти се створила
па да се скријемо у ову маглу
натраг би златни лист на грану саглу
побег’о, опет би зашуморила.
Нико нас у њој опазио не би
сети се сусрета првог, иста је,
могла би се сећи и не пристајем
да мине док не покажем је теби.
Сванули би с касним јутром у бегу
замршена трава, шапат на брегу,
милина кад срце узнесе лепет,
само изненада да се појавиш
таман и нестала плаштом знојавим,
само да ти штикле зачујем клепет.
No comments:
Post a Comment