Стотине еона понавља се исто
неуморни Атлант даноноћно ради
то велико море овде није чисто
стално леђа чеше по заливу Фанди.
Милиони тона, стотину и више,
два пута у дану врате се па оду,
слап на Нијагари спрам њег к’о кап кише
двогодишњу у њег сасуо би воду.
До подножја сиђох рељефних фигура,
у повратку Атлант све нас поизгура,
и невеличину људског створа спознах,
тек би десетоме стојећ’ стопа - глава,
кад се залив надме дош’о забадава,
и до кад овако Месец само зна.
No comments:
Post a Comment