Неће остат’ за мном небодирне куле,
поновопочетке по мени ће звати,
на моје се име неће освртати
читавог живота почињах од нуле.
Осим блискозбиљним што ме својаташе
памтитраговима завештат’ се нећу,
кано обореном, распуклом дрвећу
означиће бивство моје крајпуташем.
Обалама куд се животочна река
мимогредно плела не ронећи хриди
еха неће једног постојања јека
одзвањати нит' ће на њим' да се види
краснословље мојег имена и лика,
пропуштена бејах Tворчева прилика.
No comments:
Post a Comment