БОГИЊА БАЛКАНА

Благогледу буди беспрепречна

богобојажљива бранитељко!

Бродопловна, браздородна,

бременита болом болитељко.

Бридиш бурног бивства белезима,

безједљива братоугоднице!

Бистроречна, бреговита,

блисташ блеском брезе блиставице.

Бистроумним богата братствима

беспоречном блискости бездана

буди бокор безвелог бршљана,

бастионом благоречивоме,

бедоносним бродицама брана,

Богу блиска богињо Балкана!

ЗАЛИВ ФАНДИ (Bay of Fundy, NB)

Стотине еона понавља се исто

неуморни Атлант даноноћно ради

то велико море овде није чисто

стално леђа чеше по заливу Фанди.

Милиони тона, стотину и више,

два пута у дану врате се па оду,

слап на Нијагари спрам њег к’о кап кише

двогодишњу у њег сасуо би воду.

До подножја сиђох рељефних фигура,

у повратку Атлант све нас поизгура,

и невеличину људског створа спознах,

тек би десетоме стојећ’ стопа - глава,

кад се залив надме дош’о забадава,

и до кад овако Месец само зна.

МАГЛА

Кад би изненада ти се створила

па да се скријемо у ову маглу

натраг би златни лист на грану саглу

побег’о, опет би зашуморила.

Нико нас у њој опазио не би

сети се сусрета првог, иста је,

могла би се сећи и не пристајем

да мине док не покажем је теби.

Сванули би с касним јутром у бегу

замршена трава, шапат на брегу,

милина кад срце узнесе лепет,

само изненада да се појавиш

таман и нестала плаштом знојавим,

само да ти штикле зачујем клепет.

ПРОПУШТЕНА ПРИЛИКА

Неће остат’ за мном небодирне куле,

поновопочетке по мени ће звати,

на моје се име неће освртати

читавог живота почињах од нуле.

Осим блискозбиљним што ме својаташе

памтитраговима завештат’ се нећу,

кано обореном, распуклом дрвећу

означиће бивство моје крајпуташем.

Обалама куд се животочна река

мимогредно плела не ронећи хриди

еха неће једног постојања јека

одзвањати нит' ће на њим' да се види

краснословље мојег имена и лика,

пропуштена бејах Tворчева прилика.

РИЈЕЧИ

Ријечи неке одјекну међ свијем,

искоче хитро, отргну контроли,

армија других празнозбор је голи,

отупе за час међ ријечима тијем.

Ријечи неке склизну к’о са длана,

заметну клицу, коров умносадни,

постану гласник осјећаја хладних,

спомени ружни радостивих дана.

Намјеру добру двомишљем обложе

уљези прости изразом блиједи,

кад их се латиш размислит’ вриједи -

ловити свако површином може,

амфори с благом зарони се доље,

пази се ријечи што с дна не глагоље.

ШАЉЕМ ТИ ЈЕДАН НОВЕМБАР

Шаљем ти гушчјим паперјем опточен

новембар један с чемпреса и туја

и пољупцима још напунићу ја

санке за јутра да радост проточе.

Ширином млечном до твојих даљина

светлице скупљам претпразничним етром,

шаљем ти пламен љубави са ветром

сплетен у венац плавог рузмарина.

Прапорце чућеш кад у вече мирно

примакнеш руку лицу благодирно,

вратима крени обхрвана зебњом,

ледене ноћи допусти да стисак

открави, стресе задихани њисак,

заискри срећом и насмеј се пред њом.