И досад се теби ријекама ишло
изворишту наде, врелу утјешења,
када год је срце вјерујуће пришло
сусрет с тобом бјеше сусрет охрабрења.
Доносише теже од самије себе
крстове да твоја милост на њих сиђе,
молитва би мало без присутног тебе
и без испуњења док ти се не приђе.
Чекало се, Свети, подно твога храма
на чудесна дјела што чиниш и данас,
богоугодничким твојим молитвама
овесели, снажи, смилуј се и на нас.
Нека капи твоје Милости и Славе
разаспу се овим ходочасним током
а кад твоје мошти дотакну нам главе
винуће се срца к'о Острошки соко,
из невида свеле прогледаће очи,
непокретне стопе поскочиће саме
нијеми ће моћи све да посвједочи
и глуви ће чути милопојне псалме,
и могућно биће да из наше вјере
услишени буду молитвени гласи
и зâхвали нашој неће бити мјере
Василије Свети, заштити и спаси.
