Фото: З. Илић / Рас Србија
Под куполом старог Српског манастира
усамљени монах молитвама везе
тихостихујући псалме из псалтира
никог да га чује сем олтарске језе.
Није ово прва Васкршња недеља,
први псалмопоји манастиру празном,
с неким само Васкрс прославит' је жељан,
самослужбовање и не сматра казном,
напротив се чини да гласнији што је
океан пуноће расипље се храмом
и као да фреске са њим псалме поје
надмећу се ехом под куполом празном.
Пред њим пламен свеће црвенијим чини
да васкршња јаја христокрвно сјаје,
Васкрснули Христос монашкој причини
ближе да је њему осећање даје.
И настаде светло, и зачу се прасак
к'о кад врх се у врх судари из руку
сред молитве мирне погледа на часак
ка том изненадном познатоме звуку.
Тад иступи пренут из свог усамљења
испуњен блаженством молитвеног чина
у корпици пред њим беху поломљена
два васкршња јаја, то не би причина.
No comments:
Post a Comment