ПОСУДИ МРВУ ВАТРЕ

Фото: Kay Boyce

Јутро к'о дрво безлисто

на вјетру усна распукла,

пред нама дан се разлист’о

под јастук ноћ се завукла.

Испари мјесец исцјеђен

куљају безвод извори

мразовит прозор преблијеђен

примакнем образ, ти гориш.

Посуди мрву те ватре

додиром пламен распи

нека се цвокот затре,

пољупцима ме обаспи

па кад ме пробуде на трен

поново с тобом да заспим.

(М)РАЗГОВОРИ

Фото: Ричард Блант 

Ђе се збори да се надговори

отупљује људско повјерење,

ђе разговор убјеђење кљује

на ту грану не вјешај комада.

Ђе глас јечи од празнијех ријечи

прихвата се причом за вратове

не тражи се у њихову свијету,

напорити то су карактери.

Ђе без мрӑза не постоји гӑза,

рука руци не пружа прстију,

боље тражи себи пријемчивог,

ко ће стати, ко ће саслушати,

искрен наум с тобом подијелит

ђе ће жеља остат састајања.

НЕВЕСИЊУ

И не слутих да ћу без конца и пређе

преко Берковића уз голетне стране

кроз незнана мјеста плести и Бежђеђе

проћи ненадано, дах да ми застане.

И Заломку пређох, мимо Зовог Дола

све кривудајући заломих пут Раста,

кроз Оџак ме срете распјевана школа,

од Жиљева даље Невесиње наста.

Граде што на крову Херцег-земље стојиш,

слабијега штитиш, јачег се не бојиш,

граде што загрмиш кад се дира у те,

свик’о да ти Вележ пошаље дрхтуре,

Алаговац љети раскомоти цуре,

нек ти небо чува и свијетли путе.

ЕЛЕГИЈА ЗА АЛЕКСУ Ш.

Фото: Срна

Замакоше тихо очи за капцима

од даха ти магле Мостар обавише

још твоја Емина шеће сокацима

понеко ти сврати, многих нема више.

Неретва ти хладна ријеч заледила

корак утихнуо отаџбином гладном

сваког другог другог палимо кандила

док твој пламен Љељо расипа над градом.

Ми познамо судбу, срешћемо се једном

кад са шкоља крене Њему несагледном

отаџбине пуна и пјесме нам душа,

а док будеш чек’о умируј нам мисли,

стиховима бодри јер би празни свисли

да нам није живот, бол и љубав кушат’.