ЈОШ ЈЕДНА ЗИМА БЕЗ НАС

Не бјеше ни ова к’о што бјеше зима

кад сјеверац шаље с врха Тепаруше

мразом извезена јутра, дневне тмуше,

да зимимо с тобом. Колико л’ их има?

Јесења нас звона одмамише, жега,

остависмо мирис постеље, вријеска,

просијаном зрну налик смо пијеска

нит гладни ни жедни али жељни свега.

Оседламо тако лаколетне мисли

кад застуде дани да нас не би стисли

носталгични звуци ирвасових звона

пројуримо крајем кратећи самоћу

разастремо бехар да се видиш ноћу

не стигосмо прије, ето нас на конак.

Фото Р. Ликић

СКАДАРЛИЈСКА ТРОЈКА

Друштво, кафане - незнана бројка
на још по једну тера,
још загонетно писаше ТроЈКА
на репу фијакера.

На Скадарлији и даље броје
по калдрми пруге,
Два Јелена, Три Шешира стоје
и кафане друге.

Познато беше тек боемима
зашто кочијаш уписа бројку,
бирцузу позни сат

пијаним друмом фијакер клима,
сретосмо ноћас поново Тројку
Ја, Кочијаш и Ат.

ТРЕБИЊСКИ БАДЕМ

Требињско прољеће бадем опточило

устрептала срма сва би да полети,

Светотрифунско се сунце источило

на нектарна прса раних руковети.

Требињски се бадем разви пут мимозе

променада пуна, жагор раног дана,

стидљиво крај трга подно старе лозе

скривају момчићи пар бијелих грана.

Открива их лако дјечје кикотање,

скривена за леђа савијена рука,

мирис што се шири иза танког струка.

Да се не расцвјета бадемово грање

чиме би се младо закитило момче,

чиме даривало празником девојче.

Фото © Жаркo Б.

ДЕЧАК СА ШАЛОМ

Опет је јутро млада невеста

домови топли покрили главе

дете са шалом, рука невешта,

црвеног носа, усне му плаве.

Опет угриза мрсокос оштри

са кртих грана у суноврату,

шалом се греје, около мотри,

има ли краја том мразохвату.

Узана хршти под ногом стаза,

разгорела се румен с образа,

већ отежао корак дечији,

још два -три маха до кућних врата,

по обрвама иње се хвата,

греје долазак скори нечији.

У НИЈАГАРИ

Попријеко сијеку сњежноројна танад

влажећ' путе сиве,

укочена лица стиска уздрхтана

студен-вјетри криве.

Застао у току водопадни тресак

једва да се слива,

са торњева танких од реклама бљесак

мрклину прошива.

Измакла се магла јутарњега санка

утекла у етар,

отјера је вјетар,

бронзанијем миром сваког бож'јег данка

све посматра Тесла

из вјечнога несна.

ЗИМА НА ИСТОКУ

Усидрен поглед, пучину белу

пробада где-где одимљен стуб,

довела зима армију целу,

кораке хитре и хладан зуб.

За уточиште не би ме брига

у магновењу одјаха студ,

онда ме њена рука стигла

и предадох се немадох куд.

Севера бритки звиждук у лице

узбуни површ невидно крилце

затрепта њена немирна локна,

свлада скупљача њених драгуља,

нагна шетача да одбауља

на топлу страну прозорског окна.