Опет је јутро млада невеста
домови топли покрили главе
дете са шалом, рука невешта,
црвеног носа, усне му плаве.
Опет угриза мрсокос оштри
са кртих грана у суноврату,
шалом се греје, около мотри,
има ли краја том мразохвату.
Узана хршти под ногом стаза,
разгорела се румен с образа,
већ отежао корак дечији,
још два -три маха до кућних врата,
по обрвама иње се хвата,
греје долазак скори нечији.
No comments:
Post a Comment