Попријеко сијеку сњежноројна танад
влажећ' путе сиве,
укочена лица стиска уздрхтана
студен-вјетри криве.
Застао у току водопадни тресак
једва да се слива,
са торњева танких од реклама бљесак
мрклину прошива.
Измакла се магла јутарњега санка
утекла у етар,
отјера је вјетар,
бронзанијем миром сваког бож'јег данка
све посматра Тесла
из вјечнога несна.
No comments:
Post a Comment