НЕДОГЛЕДНА

Фото: Новица Алорић

Одавно оку вјешто се скриваш
ловим ти стопе по младој роси
да ли ћу икад сазнати ко си
ти недогледна и непризивна.

Надам се киша што се излива
спустиће с неког бисер-облака
магичну жену безтраг корака
из недогледа, из непризива.

Замишљам Амор запе стријелу
Орфеју лира изгуби ноте
угледах твоју слику цијелу

у мене гледаш. Слатки животе!
А око тебе недоглед цакли
сред недогледа ми се дотакли.

ЗАР СНИЈЕВАТИ ВРИЈЕДИ


Док снијем нијем кријем,
кошуто, поглед путен,
прадавна жеља зрије
празнином руке ми ћуте.

Сред разних празних казни
твој додир нека ми суди
безвиде стазе газим
пријекор најслађи буди.

Дланови бивају грубљи
замућен свевид блиједи
бесплодан сан све дубљи

зар снијевати вриједи
ако ти не видим лик
и чујеш јеленов крик.
Фото: Синиша Величковић

ПОВРАТАК

Фото: Игор Манукхов

Дође неко вријеме лудо
живот бира моје путе
ко ће сабрат тврда грудо
моје сузе разасуте.

Рефрен:
Нашли смо се опет скупа
да ме љуљаш ја да спијем
без тебе се срце чупа
сад заплакат опет смијем.

Висине ми крила даше
полетјети мишљах бољем
као плаво небо наше
не постоји, нити вољех.

Зваше преци, звала браћа,
блиједиле слике твоје
гдје се роди ту се враћа
све са тобом остало је.