Фото: Игор Манукхов
Дође неко вријеме лудо
живот бира моје путе
ко ће сабрат тврда грудо
моје сузе разасуте.
Рефрен:
Нашли смо се опет скупа
да ме љуљаш ја да спијем
без тебе се срце чупа
сад заплакат опет смијем.
Висине ми крила даше
полетјети мишљах бољем
као плаво небо наше
не постоји, нити вољех.
Зваше преци, звала браћа,
блиједиле слике твоје
гдје се роди ту се враћа
све са тобом остало је.
No comments:
Post a Comment