ПРИЈАТЕЉИ

Ако се деси да тешка мис’о сврати

или те поведе куд бесциљни ходе

бригостезна рука кад те обухвати

дај да пријатеља савети те воде.

Ако се помаме таласи сивила

твоја мирна барка на хриди набаса

пресеци, извуци најбоље из шпила

џокере и даме, одиграј свог аса.

Ако расрђено у кошмарним снима

надође тескобе, неспокоја плима,

истресе се небо безизлаза на те,

разапни то једро пут познате луке

искрене ће једне раширене руке

уточиште бити, једине да схвате.

ЗЛАТИБОР

За собом капе гологлавке

повукле раван у нагета платна

по сунчаном пљуску јесен златна

дотиче влати сваке травке.

Дрхтури игла, шапуће борју,

под рефлектором нијансе мења,

понеко стадо, рељеф од стења,

додају шаре зеленгорју.

Лаган се корак дубље миче

само из ретког планинског зрака

ћилибар мирне и на врх влака

бор се са бором игра, тиче,

и један другог ка небу прати

да јаче мири, да више злати.

СУСРЕТАЊА

Кад се у одмахај претворе доласци

усне смехоносне задрхте за брадом,

кад завесе падну по сусретној дасци

скотрља се капља заискрена крадом,

све речи исцуре, гласоток пресахне

непокретне слике остављајућ’ неме

и насред тишине одмислено махне

остајућег рука да откуца време,

онда корак бива неми утег мједен

дуготрајни поглед у опроштај сведен

остаје да лебди до сусрета новог

и постаје свестан реалности човек

састајати му се и растајат’ довек

док животворимо под небеским кровом.