Звоните цркве јелике
рођени наши спавајте
наше су туге велике
починак Свети давајте.
Стали су ваши сатови
с прочеља славска бесједа
све млађи стари сватови
под липу нико не сједа.
Скрстише руке даванке,
огњишта празна таворе,
утихнуше успаванке
посјекли оне јаворе.
Мивени ледни мрамори
нашом и сузом воштаном
плинули тихи жамори
над вашом душом коштаном.
Спавајте саном предачким
носимо гене челике
обредом овим светачким
тјешимо туге велике.
