Последња бразда када се заоре
Попут ње живот пружи се изморен,
Кандила димног развремени те њих,
Каљавим друмом на туђим рукама
Запловиш неким небеским лукама,
Остане перо и недовршен стих,
Стајаће знани пред празним локалом
Снуждени прота с храпавим вокалом,
Служиће келнер што бивао је љут,
Фотографије, на њима ликови
Летеће етром крај дама пикових
Схватиш постајеш прах ветром разасут.
Зато, чега се ухватиш покидај
По мало од тог колача откидај
Сваки дан живи као ниједан пре,
Нек зна пријатељ, жена и родбина
Ово је твоја најбоља година
Брига те што ће морати да се мре.
