Кад и овог јутра кренеш исто
откуд си и до сад полазио,
како ком прагу год будеш прист’о
с које год стране му прилазио
опет наврати и Свету руку
са даровима размахни свукуд.
Шта год обучеш, таман и црвен
плашт нека имаш и златну митру
и у џак метнеш, поби штап дрвен
коју год стазу кораку хитру
пробереш, даруј дјечије руке,
сиромашноме одагнај муке.
До које год се запутиш лађе
управи једро ка мирној луци
нек се и неко ту уже нађе
пуштену јагњад вребају вуци
и ти ћеш знати као сви Свети
расплетен в’јенац у шта ћеш сплести.
