Тинка, пишем ти да бих те пробудио,
помислих Можда Спаваш изнад сваког зла,
губитник што је додирнуо сва дна
спреман да једном буде вечни удио.
Тинка, сети се, наше венчање, зора,
ни прстен ниси имала, звонило је
с цркве Светог Марка и тако лило је,
беху то Наши Дани, пишем ти, морам.
Тинка, чуо сам, мрве се по асталу
јуре с празнином што гладну бригу пара,
пријатељ банчи а нигде твојих пара
па кренух да разрешим кризу насталу.
Тинка, за неко време да с' опростимо,
укрцавам се и брод већ гази дубље
да се видимо и скинем ово рубље
са Утопљене Душе, да се гостимо.
Тинка, јављам ти са свога последњег дна
где грлимо се брод, ја, Гробница Плава,
загрли децу, остадох да ти спавам
и престат' нећу чуват' вас од сваког зла.
помислих Можда Спаваш изнад сваког зла,
губитник што је додирнуо сва дна
спреман да једном буде вечни удио.
Тинка, сети се, наше венчање, зора,
ни прстен ниси имала, звонило је
с цркве Светог Марка и тако лило је,
беху то Наши Дани, пишем ти, морам.
Тинка, чуо сам, мрве се по асталу
јуре с празнином што гладну бригу пара,
пријатељ банчи а нигде твојих пара
па кренух да разрешим кризу насталу.
Тинка, за неко време да с' опростимо,
укрцавам се и брод већ гази дубље
да се видимо и скинем ово рубље
са Утопљене Душе, да се гостимо.
Тинка, јављам ти са свога последњег дна
где грлимо се брод, ја, Гробница Плава,
загрли децу, остадох да ти спавам
и престат' нећу чуват' вас од сваког зла.
No comments:
Post a Comment