СЕЋАЊА

Поново по прошлости ровиш
будећи талас опомена
и разрушено опет кровиш
на темељима успомена.

Неке давне странице листаш
украјаш, крпиш потргано,
кад своје име нађеш блисташ
у споменару поцепаном.

Музику стару опет слушаш
старо би грожђе у ново буре
и садашњих се дана гнушаш
преуморна од авантуре.

Старе рамове опет качиш
отимљући их паучини
на неке напросто откачиш
што те још једноставном чини.

Онда те схватим, чуваш своје
што ти узет' не може нико
јер пролазни смо и нас двоје
питање је кад и колико.