На Малу Госпу
кад крене литија
зрели се кестени по теби проспу
и витка младост постане виткија
небесно ведра твоја су њедра.
Вјерни и ини се чаршијом размиле
изађе народ познат и стран
са храма Рођења звона се заклате
септембра касног проспу се позлате
твој свечан заруди дан.
Све сине живо
једно ми криво
нема тежака с околних села
да длан жуљевит, марама бијела
окити препуне варошке сокаке
као у она времена стара,
тишина њиховим селима хара.
Нема ни рингишпила
ни сластичарни
а они негдашњи клинци растрчани
негдје се с другим народом сударају
у господским и неким другим одијелима
и у неки други астал ударају
на импровизованим сијелима.
А ја нијем стојим
године бројим
откако стари празници малогоспојински
не личе на се и баш бих одистински
да опет прођем од старе цркве
доле до Дома па да се сретнемо
на раме један другом руку метнемо
и запјевамо
на Малу Госпу
кад прође литија.
21.09.2020
No comments:
Post a Comment