Бојим се да смо застали нас двоје
а то је грозно кад престаје нада
кад птице слутње неизмире броје
и иње туге над главама пада.
Бојим се да смо завирили дубље
где више нема ничег што нас спаја
што ће распламсат’ до љубави зубље
и некадашњих нас и оног сјаја.
Бојим се да смо поделили карте
а талон виси измеђ' тешких речи
надиремо к’о веште Бонапарте
палимо Москву да опсаду спречи.
Бојим се да се и ти бојиш исто
и то је сјајно јер страх заклон иште
у свом том страху пожелех начисто
да се не бојим, да сам уточиште.
No comments:
Post a Comment