Опет ме буде платани
док њихов шумор слушам
и слика стара куша
сјетом се у ме настани.
Од њих седамнаест с кога
слијеће шумор, зове
сваке к’о зоре ове
одболујем од сна тога.
К њима овај буђења сат
поново спремам се поћ’
па шапћем да ћу им доћ’
под шуморну крошњу им стат’
ал’ кадар нисам, џаба им
шумор на шумор зорама
и ја к’о они с борама
с корјеном старим, лабавим
све рјеђе одмахнем познатим
онај са слике бићу скоро
што давно отићи је мор’о
нисам их могао дозвати.
септембар 2020
No comments:
Post a Comment