Као што годину сваку располутиш,
свјетлом јунâка засијаш косовских
да ми се одљутиш, па им повратиш
Поље њихово да кости преброје,
коров прориједе светим предворјем.
До кад ћеш пуштат да црни ''косови''
њиховим црквама шљеменаре,
чекам да прословиш да се допамете
нови свјетови што своје Косово сањају
да неким другим коње разигравају.
Испробадане од оног дана подине
још ''прекопавамо'' а неба нигдје,
распрсле године сашиј својим иглама
да га к’о икону држимо у рукама
да не тумарамо по туђим лукама.
Видовдане,
сув нам се залогај попријечио,
кад си већ себе у овим срцима
овјековјечио не дај да жедни
у царство небеско се настанимо
кад се њиме од постанка хранимо.
28. јуни, 2020
No comments:
Post a Comment