Илустрација: Новица Коцић
Прошетах скоро до Азбучја
нада мном Астрал ведар беше
начиних Бивак из својеручја,
Видозор ставих, изглêда лепше.
Ископах пролаз Грабиводу
и знак сам Двостуб ставио на њ,
метнуо један Ђул у воду
крај свега Ешарпу. Да се зна!
Станиште Живицом окружих,
посејах Зрна пшеничице,
Исплетох корпу, још ми служи,
разапех Јаробран и надстрешнице.
Длетима Корито истесах
пред Летњиковац да га ставим
и за Љуљашку нађох места,
срочих Мислопис да вам јавим.
Одмарах се у Нелезмиру
с напуњеном Њурком крај главе,
тако Окружен сам на миру
Понебљен мог’о остат’ за навек.
Порука кратка у Разночит
на Самоплову скоро стигла:
“Азбука, баш је Трн нарочит!”,
а Србу Ћуприју је дигла.
Она га је Уопанчила,
светли к'о Фењер целом роду,
у Христу га запаланчила
ми јој к'о Цигле ка том своду.
Вест ме удави у Чаши жучи!
Сироти ли смо, Џепа пуна
ваља нам се без Штита тући
за Азбучје где нам је круна.
No comments:
Post a Comment