Раичевићи, село Блато, Сјеница
Над њиме само небо трепти
свијетли искра немир ока
дијете треба да је лептир
високо изнад животока.
Над њима стрепња новог дана
новим се јутром жеља буди
дјеца листови наших грана
достојни шансе да буду људи.
Под њима дуге, тврде стазе
кораци додир њежних пчела
дјетињства треба пут да газе
веселог лица, ведрог чела.
Пред њима књига с морних леђа
фуруна мокре чизме суши
дијете не зна гдје је међа
увијек гради, никад руши.
У нашој руци њино сутра
подршке ријеч, и хљеб и мач
помозимо им нека јутра
свањају с пјесмом а не уз плач.
No comments:
Post a Comment