Ноћ
је и звоник леден стрши
тромо
туче у часу позном
народ
Божију службу врши
под
Његошевом микрокозмом.
Пламено
море под њим гига
хиљаде
зборе јектеније
безбог
се боји крсног жига
док
зборно држи се бденије.
Несагледиво
вјерно стадо
стекло
са страна молитвено
колона
тиха тврдоградно
подупрла
га живом стијеном.
Сам
Дух се Свети спусти етром
кроз
рајске врте Леонида
молепствије
у храму светом
с
народом служи из невида.
Испод
звоника што небу стреми
у
храму испред лика Сина
истрајан
моли народ нијеми
спаси
Тројице са висина.
No comments:
Post a Comment