Фото: Р. Дангубић
Планули
из срцâ лучеви
потекле
ријеке свјетлости
засјали
воштани кључеви
Његовим
вратима вјечности.
Одшкрини
прозоре Господе
путоказ
цртамо пламени
нек
Твоји дарови походе
саборни
перивој стамени.
Мали
су храмови Блажени
чујеш
ли звоникâ звукове
не
дамо да буду згажени
наша
су најљепша руковет.
Топе
се од вјере искрене
сковани
од мраза прилази
низ
тихе путање искрене
радостан
Младенац силази.
Међ
живом црквом се обрете
услиши
народни молебан
вијенце
Србин му исплете
најљепше
за његов рођендан.
No comments:
Post a Comment