Играју сенке потрошених сати
јењава жега распаљеног дана
таласом јашу морских трава влати
под предвечерјем тела леже слана.
Празнује одраз океанског брода
с пучине што се протеже до бова
два-три облачка врх небеског свода
и бело јато морских галебова.
Појача ветар кад Месец извири
из ниоткуда плавим непрегледом,
граја се тела препланулих смири
утихне рива устаљеним следом
разигран талас игра се са шкољем
проспе се црвен небним перивојем.
No comments:
Post a Comment