Кад знаш на крају само огризак
постајеш, какво искуство носиш,
колико често ударац низак
на се си дао, да л’ знаш још ко си.
Кад знаш да биваш безлично месо
у млину зеленог касапина
да ли плативши сопственом лесом
макар к'о сенку видиш свој инат.
Да ли на себе у тој колони
подвикнеш некад: “Ја нисам они!”,
“Човјеку право избора, шанса!”.
На концу свега да оков спадне
са ислужене раге и јадне
да ли би знао без тога транса.
No comments:
Post a Comment