ПРОЗОРИ КРАЈИНЕ

Размичем листове до смокве распукле
по амбису очи разјапљене звијере
расцвјеталом поду тапете се свукле
прљавштину вријеме по постељи стере.

Кроз сусједно окно к’о промаја видик
усталаса вршке расцвалих површи,
довратак, број кућни, застао сат зидни,
празан рам а никог да слику доврши.

На трећем се срце тјескобом оплете
угледах календар, прашини прозборих:
‘’Покриј и тај август деведесет пете’’.

Откад ми свијећа због Крајине гори
Кистањама, Книном, Ђеврскама, Плавном
сви прозори сјаје сјећањем углавном.