Узела је омлет, два тоста уз кафу
и јогурт са воћем да има за крај,
мада очекивах изабраће чај
и с јабуком мафин на суседном рафу.
Сто имаде празан ал’ виспрено око,
блиставо и сјајно к’о билијар кугла,
закотрља нама, из сваког се угла
к’о од мартинеле врати видотоком.
Направио каиш радосним побрежјем
са рамена реку до бокова сеже,
корак-два и седе за сто испред мене,
скупи косу црну, по побрежју спусти,
само вратић бели да се види пусти
и крâј десног бока ван столице њене.
