Успомена рудник постадох у трену
јутарња свјежина кораке успори
и у сваком даху њени одговори,
знан калеидоскоп преплавио зјену.
На врхове грана разапињем плућа
удишући струје што плове астралом
ванвремене слике свом свијету малом
сабирам за нова - стара надахнућа.
Саплићу ми корак вр’јеже малог врта,
из набрекле смокве и амбара шкрта
у ципели нађох зрнце што не жуља,
од дуванске смоле поцрњеше прсти
замириса тамјан и кад се прекрстих
помислих - трун може вулканом да куља.
