Голоруки диви
ко вам рухо оте
усудио ко се
врховима врлим,
успавани док
вас бјелозарје грли
јесте ли од
студи или од красоте.
Окићени свати
заклети на вјеру
што чекате
први, задњи испраћате,
то бисерје
стрес'те на снајке удате
повој златовезни
породу да стеру.
Тако вијек
један и двадесет љета
под гранама
небним род безбрижни шета,
вјекује са
вама, нераздјељно траје,
од снопова
врелих или кишоносних
хитају ка вама
јêдни и радосни,
љубињцима без
вас битисање шта је.
No comments:
Post a Comment