ВОЛИМ ТЕ СВЕ ВИШЕ

Кад нестају звезде, зора кад их брише,

Мисли теби језде, волим те све више.

Кад се јави туга уз јесење кише,

Ти си ми к'о дуга, волим те све више.

Сећање на тебе сва сећања брише,

Хладно срце зебе, волим те све више.

Док пролазе дани, душа чежњом дише,

Даљином венчани, волим те све више.

Долазим ти касно, сетне песме пишем,

Да ли ти је јасно, волим те све више.

Нема оних ноћи, све се изгубише,

Морају нам доћи, волим те све више.

И мени је тешко, срце ми уздише,

Проклињем те грешко, волим те све више.

Суза ми се јавља, морам да је бришем,

Ал' не заборављам, волим те све више.

Клонуле су руке, дуго не грлише,

Велике су муке, волим те све више.

Не смем да се кајем, с тобом сам све више,

Откад те познајем, волим те све више.

Већ живим у страху, очи замаглише,

Наћу те по даху, волим те све више.

Живот ми је бедно, тешко мучилиште,

Ал' помаже једно, волим те све више.

Продао бих радо да живим превише,

Ал' већ се предадох, волим те све више.

Не, није ми криво што те жеље скрише,

Откад сам те снив'о, волим те све више.

Не љути се само, умем ја и тише,

Ал' откад се знамо, волим те све више.

И док срце дише и душа уздише,

Волим те све више, волим те све више.