У дане кад пале стрништа сељаци
распрснута шљива жар-реком потече
обнажене брезе најежене клече
танковито звижде моравски врбаци.
Белом помељару пева воденица,
бледомастиљаве капи точак сече,
звездорисном стазом клепетуше звече,
покривена зебњом моравска равница.
У зубатом жару залазећег сунца
разголићен живот узалудно јурца
разгонећи језу долазећих дана,
крајоликом голим ларма ловоходна
даљином се губи; стварна, свадбородна,
кишоносним газом стиже јесен рана.
No comments:
Post a Comment