Каравани
пролазише
низ калдрму
винском цестом,
у Љубињу
налазише
путовању одмор
често.
А Љубиње
обасјано
кровови му
сунцем злате,
дочекује јутро
рано
и уморне зорне
ате.
Гледала их
лијепа Анђа,
са прозора ате
броји,
пита сунце што
се рађа,
јесу ли то свати
моји.
Зар не видиш
Анђо роде
сепет грожђа
сваки има,
премлада си да
још одеш
к'о невјеста са
сватима.
Напојени морни
ати,
пола пута до сад
прође,
караван се пута
хвати,
по калдрми цури
грожђе.
Винском цестом
преко моста
потковица стоји
јека,
загледана Анђа
оста
да караван нови
чека.
No comments:
Post a Comment